Професор др Андреј Митровић
(Крагујевац 17. април 1937 - Београд 25. август 2013)

 

Речи изговорене над одром Андреја Митровића

 

Шта на овоме месту рећи о Андреју Митровићу, човеку који је проживео један живот, богат, динамичан, обележен неисцрпном стваралачком енергијом, расипаном немилице у науци, педагошком раду, на јавној сцени, у дружењима са колегама, пријатељима и студентима-  шта издвојити, о чему говорити... Можда,  најпре треба говорити о потпуној, дубокој посвећености научном и педагошком раду - од његових првих, почетничких корака до оног тренутка када је морао, прунуђен болешћу да се повуче . Он, је без сумње, међу ретким српским историчарима који су успели да се изборе, захваљујући своме истраживачком напору,  квалитету и значају постигнутих резултата, за високо место у друштву делатника струке који су обележили европску историографију у неколико последњих деценија.

Једном je приликом нaписао „…… да историје доиста нема без људи, а да људи у историји никако нису апстрактни него јединке... најтешње везане за своје време“. Ово јасно истицање  поштовања људске димензије као суштинског, стожерног принципа у његовом научном, педагошком и јавном деловању било је и остало препознатљиво од његових првих, почетничких корака у науци. Овај хуманистички кредо прожимао је и све друго чиме се Андреј Митровић бавио.

Богата, разноврсна, ауторски тако особена научна делатност, била је испреплетена са свим другим видовима његовог живота. Андреј Митровић своју научну страну професионалних и личних интересовања није одвајао од рада са студентима, током четрдесет две године, колико је провео као асистент, доцент  и професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Рад са Андрејем Митровићем био је, за сваког од њих, једно од најдрагоценијих искустава током студија, због пажње и поштовања које је им је указивао, несебичности у дељењу свог огромног знања и резултата које су многи постигли захваљујући таквој сарадњи.

Био је уредник историјских едиција, члан уређивачког одбора Историје српског народа и уредник 6. књиге. Уређивао је „Историјски гласник“, био је покретач и председник редакције „Годишњака за друштвену историју“, члан редакција страних часописа, члан Удружења књижевника. Октобарску награду града Београда добио је 1975. Хердерова награда за допринос у историографији 2001, а Медаљу Константина Јиречека Друштва за Југоисточну Европу добио је 2004. године. Био је дописни члан САНУ од 1988, а 2006.  изабран је за дописног члана Црногорске академије наука и умјетности.

О резултатима педагошког рада Андреја Митровића сведочи и неколико десетина докторских и магистарских дисертација одбрањених под његовим менторством. Поделити огромно знање и истраживачко искуство, али и научне дилеме, креативно се спорити, стално трагајући за суштином процеса и појава, изграђујући критички и методолошки инструментариј за њихово аналитичко разумевање - и поштовати туђе ставове - особине су које су морали да запазе и цене сви они који су били његови студенти или други бројни саговорници.

И овлашни поглед на - бројем објављених радова изузетно богату, тематски широку и разноврсну библиографију професора Андреја Митровића сваког ко жели да стекне представу о његовим научним, стручним, и уопште, интелектуалним интересовањима, ставља пред тежак задатак; бројем, затим обимом, сложеношћу и разноврсношћу. Објавио је 25 монографија, преко 400 чланака, краћих студија, есеја, критика.

Овом приликом ваља поменути само неке: Обимна синтезу о европској историји међуратног периода Време нетрпељивих објавио је 1974. године (у 31. години) којом је пружио, једну богату слику европског међуратног политичког и интелектуалног пејзажа. Књига је до данас остала по свежини решења и прецизности анализе изузетно актуелна, о чему говоре и њена нова издања.

 1981. године објавио  је Продор на Балкан. Србија у плановима Аустро-Угарске и Немачке 1908-1918.- дело изузетно важно за разумевање ратних циљева две централно-европске царевине на Балкану. Истом сегменту припада монографија: Србија у Првом светском рату. Енглески превод (Serbias’ Great War 1914-1918), објављен је у Великој Британији 2007. и одмах постаo незаобилазна референца за све стране истраживаче Првог светског рата.

Писао је о односу уметности политике и идеологије, теорији историје, економској историји, био је суверни познавалац европске политичке историје, објавио је бројне текстове о књижевности, филму, ликовним уметностима и њиховој инструментализацији и тумачењима у променљивим  политичким и идеолошким контекстим 20, века. Био је аутор запажене телевизијске серије о европској уметности.

Високи захтеви које је себи постављао и увек примењивао у науци, важили су за његово бављење својим временом, чијим се изазовима супротстављао својом научничком креативношћу, педагошким радом моралним и интелектуалним интегритетом на јавној сцени. Андреј Митровић је  почетком 1990-тих, дубоко свестан понора политичке, друштвене и интелектуалне кризе која се пред југословенским и српским друштвом отварала, упозоравао и на опасности „насиља садашњости над прошлошћу“, указујући на „три беспућа у историју“ којима оно води. Ова упозорења, уз многа друга у његовим текстовима и изјавама, показало се, била су тачна дијагноза једног патолошког друштвено-историјског стања, које ће метастазирати током 1990-тих, укључујући и манипулације историјском свешћу, злоупотребама историје, покушајима њеног негирања или „брисања“, уз ширење простора за бујање њених паразитских параисторијских, лажно научних изданака.  

С разлогом, заслужио је дубоко поштовање својих савременика у Србији, у свим земља бившег југословенског простора, у иностранству, многобројних његових бивших студената, доктораната и свих који су били у прилици да се упознају са његовим огромним делом али и са њим као срдачним, гостољубивим човеком и пријатељем. Одлазак са животне сцене Андреја Митровића оставља дубоку празнину у нашем ионако осиромашеном и изнуреном научном и културном животу. Оно што остаје као трајна порука и његов велики дар свима нама, јесте велико дело, незаобилазно за познавање историје Србије, Југославије, Балкана и Европе у 20. веку.

Његова пожртвована супруга Љубинка Трговчевић, породица, али и бројни пријатељи, студенти, колеге чуваће сећање на Андреја Митровића, историчара, професора и пријатеља.


Милан Ристовић