РЕЗИМЕ

 

Глобалне промене изазване масовном употребом информационих технологија у савременом свету у великој мери се одражавају и на рад архива. Прелазак са традиционалних форми на електронски вид изражавања и комуникацију посредовану савременим информационо-комуникацим технологијама доводи до постепеног нестанка старих врста историјских извора: писама, разгледница, дневника, телеграма, записа, на сличан начин као што је проналазак штампарије означио велику цивилизацијску прекретницу у освит раног модерног доба. Паралелно, како ови историјски извори све више попримају застарео и мање употребљив облик, долази и до појаве њихових пандана у електронском облику: Web сајтова, е-mail-а, дискусионих форума, лист сервиса, блогова и сл., који се могу означити као нове врсте историјских извора. Поред велике количине података и докумената који се пребацују у дигитални формат, огроман број произведених података остаје записан на хард-дисковима, CD-ROM-овима, на NET-у, тј. уопште се не штампају, већ се рађају, живе, али и умиру на медијима који су производ новог времена. Специфичност нових врста извора у електронском облику, њихова подложност различитим облицима промене, али и злоупотреба на Интернету, честе промене садржаја стране, доносе читав низ проблема везаних за њихову презентацију, употребу и коришћење. Такође, један од највећих парадокса савременог доба, да се упркос непрегледном мору информација које се свакодневно рађају и њихове лаке доступности као никада раније у историји човечанства, природа медија на којима су они записани доводи савремено човечанство на руб опасности од колективног заборава. Међутим, озбиљан и организован приступ проблему електронског архивирања у великој мери може да спречи заборав или некоришћење артефаката на којима почива данашња цивилизација. Један од најважнијих и највећих светских пројеката посвећених овом проблему представља пројекат Интернет архив покренут 1996. године са првенственим намером да се архивира целокупни садржај Интернета и мултимедијалних извора у дигиталном формату. Уз помоћ своје програмске платформе Wayback Machine и са око 150 милијарди архивираних Web страница, са копијама свих података на још две географске локације, уз тенденцију непрекидног раста, Интернет архив не само да представља највећи светски електронски архив, већ и могућу парадигму за неке мање специјализоване пројекте електронског архивирања.