The Matrix

ili

Jevanđelje za XXI vek

ili

Povratak u matericu

       ili…?

 

 

Film je snimljen 1999. godine. Scenario su napisali i režirali ga braća Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. Anderson/Neo, Lorens Fišburn (Laurence Fishburne) kao Morfeus, Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti, Džo Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer i drugi. Producent je Džoel Silver (Joel Silver), za kuću Warner Bros. Film traje 135 minuta.

 

 

Nije prošlo mnogo vremena od kada je film Matriks kao hit sezone. U toku su pripreme za snimanje drugog i trećeg dela, koji se očekuju 2003. i 2004. godine. Ali, da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadržaja filma, potražiti njegove idejne izvore, utvrditi njihov međusobni odnos i, možda, pronaći neku skrivenu poruku. Alat kojim se to postiže predstavlja metod istorijske nauke.

Naime, moguće je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela, ako se sam film, tekst scenarija, plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. To znači da ih treba podvrći kritici, klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa činjenicama van samog dela, a koje su relevantne za njegovo tumačenje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima, kritikama filmova, diskusijama na internetu i esejima pisanim povodom filma.

Neki filmski kritičari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film, a potom i/ili kao SF (naučno-fantastični), akcioni, avanturistički, ili prosto kao film-strip. Dobro, neka je i „strip“ (braća Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove), ali o čemu? To pitanje se pokazalo kao preteško za većinu filmadžija kojima je bilo ponuđeno da ga finansiraju. Lari Vahovski je kasnije pričao: „Niko nije razumeo scenario. U Holivudu se nikome nije svideo. Smatrali su da je previše gust, i bili vrlo zbunjeni zbog toga.“ Kada se pogleda film jasno je da je „gustinu“ čorbi dalo obilje istorijskih činjenica, imena i pojava, kao i religioznih i filozofskih citata i aluzija, koje su scenaristi pažljivo probrali i servirali publici. Dakle, da bi se film razumeo, treba ući u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli.

 

„Ovde je nešto pogrešno…“

 

Moguće je u ovoj priči prepoznati neke literarne (i filmske) klišee (ili matrice), koji su prikriveni i međusobno spleteni. Najizraženiji je motiv Jevanđelja, odnosno ideja o spasenju čovečanstva. U filmu se pojavio Izabrani, koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. Brojni su i ponekad vrlo očigledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor, a najočigledniji su imena glavnih likova i njihovi međusobni odnosi. Možda nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu, sažetu i čoveku visoke tehnologije prilagođenu verziju Biblije, odnosno njenog jezgra Jevanđelja. Ovde treba imati u vidu da su braća Vahovski, na pitanje o njihovim verskim ubeđenjima, odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji (čime su, možda, izbegli odgovor).

Tema odraza u ogledalu je takođe vrlo važna u filmu i svoje uzore ima u literaturi. Jedna je sigurno čuvena Alisa u zemlji čuda Luisa Kerola na koju se aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da „sledi belog zeca“ (na kožnoj jakni jedne devojke), a Morfeus ga kasnije pita „da li je spreman da vidi koliko je duboka zečja rupa“, a druga bi mogao biti ciklus knjiga na temu Čarobnjak iz Oza (koje su nakon prvog, L. Frank Bauma, imale i druge autore). Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo važan za razumevanje filma i nalaženje ostalih referenci. On ukazuje na filozofska dela, poput Platonove Države, gde je svet koji ljudi vide i smatraju za stvarni u stvari odraz ili senka drugog, zaista realnog sveta za čije postojanje ne znaju. Zanimljivo je takođe i da glavni lik u filmu krije svoje piratske diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi Žana Bodrijara. Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa, sveta u kome su antropomorfni roboti zauzeli mesto ljudi. Osim toga, u filmu Morfeus citira Bodrijarove reči iz ove knjige „ovo je pustinja realnosti“, čime su autori želeli da skrenu pažnju na tog filozofa. U poglavlju ove knjige koje nosi naslov „O nihilizmu“ Bodrijar raspravlja o terorizmu, a posada Nabukodonosora i nije ništa drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postojeći sistem.

Priča Roberta Luisa Stivensona Dr. Džekil i mr. Hajd bi mogla biti takođe jedan izvor inspiracije. Dve ličnosti u jednom telu postoje i u filmu, to je mr. Anderson, danju plašljivi službenik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks), a noću haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. Prelazak iz jedne ličnosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr. Hajd, već, kako kaže Morfeus „Ti si tokom celog svog života mogao da osetiš da je u svetu nešto pogrešno. Ti ne znaš šta je to, ali ono je tu, kao cepljika u tvojoj svesti, koja te goni u ludilo“. Da nije promenio svoj život, činovnik Tomas Anderson bi možda i poludeo. Ovo bi, takođe, mogla biti i aluzija na Šekspirovog Hamleta, koji oseća da „ima nešto trulo u državi Danskoj“, a nemoć da na to utiče ga izluđuje. Naravno, osim pobrojanih, kao izvor ideja su mogle biti korišćene i razne druge knjige, a naročito romani poput Zamjatinovog Mi, u kome se vodi bitka između ljudi i mašina; Hakslijevog Vrlog novog sveta, u kome se deca uzgajaju na plantažama (kao i u Matriksu), Orvelove 1984, u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fašizam i Novi svetski poredak, svakako ne slučajno), itd… 

 

Strip u filmu i film u stripu

 

Ali, osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. Braća Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. anime), kao što su Ghost in the Shell, Ninja Scroll & Akira, a posebno izdvajaju strip crtača Geof Darrow-a i njegovog junaka dečaka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). Način na koji su u tim crtaćima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono što reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. Naravno, tu je i nezaobilazni i već klasični Supermen, kome je posvećen zadnji kadar filma, u kome Neo poleće iznad grada poput svog popularnog prethodnika.

Igranih filmova koji su uticali na braću je vrlo mnogo. Najpre naučno-fantastični: Ratovi Zvezda (Star Wars, George Lucas), Planeta majmuna (The Planet of The Apes, Franklin J. Schaffner), Blade Runner (Ridley Scott), Velika gužva u kineskoj četvrti (Big Trouble in Little China, John Carpenter), Terminator i Aliens (James Cameron). Od autora hongkonških akcionih naročito cene filmove u kojima igra Džeki Čen (Jackie Chan), npr. Pijani majstor 1 i 2 (Drunken Master 1&2), kao i filmove  reditelja John Woo-a.

Uopšte uzev, njih zanima prvenstveno američka i dalekoistočna B produkcija, i nastoje da i njihovi filmovi budu rađeni na taj način. Holivudski milje slabo poznaju, a holivudske filmove ne cene naročito. Oni dolaze iz sasvim druge sredine, iz Čikaga u kome su rođeni i gde se dobro osećaju, a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu, koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u Čikagu. Uostalom, imenima braća posvećuju posebnu pažnju.

  

Tajna igra imena

 

Najpre, šta je Matriks? Ta reč je bogata značenjima: 1. davalac oblika 2. materica; 3. međućelijska supstanca; 4. ćelije koje mogu da stvore druge ćelije; 5. kalup; 6. štamparska mustra; 7. četvrtasti niz znakova između dve zagrade; 8. indikator rasprskavanja projektila. U filmu on je prikazan kao san, koji većina ljudi smatra za realnost. Svrha tog sna je da ljude drži u pokornosti, pa se mora zaključiti da je Matriks, u stvari, vrsta zatvora. I to ne bilo kakav zatvor, već najmasovniji koji je ikada viđen, u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. To je grandiozni koncentracioni logor, koji služi za eksploataciju ljudske energije.

Thomas A. Anderson/Neo – Glavni lik. Tomas je u početku biblijski Neverni Toma; A. je prvo slovo svih fonetskih sistema, asocira na alfu, početak sveta (Bog je Alfa i Omega); Anderson je kovanica od korena grčke reči „andros“, što znači čovek i nastavka „son“, što znači sin, ili Sin čovečiji, jedan od izraza koji se odnose na Isusa Hrista. Anderson takođe asocira na Andersonvil, grad u Americi gde se nalazio najstrašniji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom američkog građanskog rata (1861-1865); Neo je latinski prefiks uz mnoge reči i znači novo, a u filmu igra spasioca čovečanstva. Ime Neo sadrži se u prezimenu aNdErsOn. Anagram od NEO glasi ONE (jedan), ali i EON, beskrajno dug vremenski period, večnost.

Morpheus – Kapetan piratskog broda. Inače, to je ime helenskog boga snivanja, jednog od hiljadu sinova Hipnosa, boga sna. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bića i da ih podražava. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum, narkotik.

Trinity – Član posade. Zaljubljuje se u Nea. Njeno ime znači Trojstvo, personalizuje tri Božje ličnosti: Boga oca, Sina i Svetog duha.

Cypher/mr. Reagan – Član posade. Cypher, tj. Sajfa znači nula (0), tako da on i Neo (1) čine binarni sistem prenosa informacija, koji koriste kompjuteri. Ime kazuje da je to osoba bez značaja, ali takođe ukazuje i na tajno pismo – šifru; monogram; računanje. Radi se o izdajici (Judi). On za nagradu traži iluziju novog identiteta i postaje, po sopstvenom mišljenju „važna osoba“, filmski glumac Regan. Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo „važan“ – kao predsednik SAD. Ovde se krije ironija na račun osobe koja sebe zamišlja važnom, dok njom upravlja neuporedivo veća sila. Sajfa je anđeo koji je prodao dušu đavolu (tj. agentu Smitu) i postao demon, a za uzvrat dobio samo kratku iluziju života.

Apoc – Član posade. Skraćeno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo); tekst koji otkriva budućnost; proročanstvo; deo Svetog pisma. Prema scenariju Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom Četiri jahača (apokalipse, podrazumeva se).

Switch – Član posade. Šiba, prut; šibanje; skretnica; prekidač; menjač; perika u vidu pletenice. Takođe i kompjuterska komponenta.

Tank – Član posade. Veliki brod; cisterna; rupa; jezerce; tenk, tj. teško oklopljeno i naoružano vojno vozilo. On i Dozer su braća blizanci, kao i reditelji filma. Rođeni su u tajnom gradu Sionu. Njega ubija Sajfa, ali se on kasnije ponovo pojavljuje živ, kao biblijski Lazar.

Dozer – Član posade. Ime izvedeno od reči doze, što znači dremati, budan sanjati, zanositi se; a ima veze i sa  reči dozen, što znači tuce (dvanaest). Dvanaest je bilo Hristovih učenika. Dvanaest zanesenjaka, koji su uspeli da promene svet.

Mouse – Član posade. Miš, najmlađi i najsitniji član posade. Ime znači da je to tiha osoba. Reč označava i modricu oko oka, a u slengu mladu ženu. Verovatno se misli i na kompjuterskog miša, jer ovaj lik je dobar programer.

Choi & DuJour – Prijatelj iz komšiluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. Choi je skraćeno od choice, što znači izbor. Du Jour na francuskom znači dan, skupa oni znače izbor ili odluka dana. I zaista, Neo naprasno odlučuje da pođe sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim članom piratske posade Nabukodonosora. Kompjuterski pirat se pridružio sebi sličnima.

Rhineheart – Lojalni službenik firme Metakorteks. Prvi deo imena je ime reke Rajne, a može da znači i vodenu brazdu. Drugi deo znači srce; hrabrost; duša; savest; osećanja; narav; pamet.

Agent Smith, agent Brown, agent Jones – Kratka, bezlična, veštačka prezimena, adekvatna nemaštovitoj prirodi mašina. Sastoje se od po pet slova, simbolizujući pentagram, znak đavola. Oni nemaju imena i svi liče jedan na drugog, nisu osobe već funkcije.

Oracle – Orakulum, proročište kod Helena. U filmu ona je stara žena koja poznaje budućnost. 

Nebuchadnezzar – Naziv Morfeusovog broda. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razrušio Jerusalim. Ovim se aludira na buduću propast carstva mašina.

Zion – Sion, naziv posledjeg grada i poslednjeg uporišta slobodnih ljudi, tajnog mesta duboko pod zemljom, jedinog do koga mašine još nisu stigle.

Metacortex – Kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. Meta znači iza, a korteks – kora. Kovanica ukazuje na ono što se nalazi iza kore velikog mozga, tj. na podsvest.

Ovim su otvorena ogromna polja za dalje razmišljanje i tumačenje. Mnogi detalji u filmu, ako bi se podvrgli ovakvoj analizi, poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme, prošlost i budućnost, daleke kontinente, pod vodu ili u svemir, gde bismo se dalje pitali:

Zašto su scene koje se dešavaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami, a na brodu (u realnosti) u plavoj?

Zašto Neo bira baš između crvene i plave pilule?

Zašto je, uostalom, snimljen ovakav film?

Zašto, zašto, zašto…

Treba pitati i tragati, ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema, ili da je provaljena.

 

 

http://www.geocities.com/Hollywood/Heights/6495/index.html

http://www.believetheunbelievable.com/welcome.htm

http://www.homestead.com/IndexMor/index.html

http://www.movie-page.com/1999/Matrix.htm

http://whatisthematrix.warnerbros.com/

http://members.nbci.com/tridave/matrix.htm

http://matrix.morrisonfilm.com/

http://www.corona.bc.ca/films/details/matrix.html

http://www.knowthematrix.com/home.htm

http://www.matrixfans.net/symbolism/index.html

http://www.geocities.com/aaw344/mypages.html

http://www.pseudolair.co.uk/matrix/i.htm

http://www.thematrixhasyou.com/